U načelu, danas više nije moguće uzgajati krumpir na način da isti urod može zadovoljiti sve potrebe tržišta. Uzgajivači moraju ispuniti vrlo precizne standarde kvaliteta postavljene od strane krajnjeg korisnika, u suprotnom ih čekaju novčane kazne, tj. smanjivanje dogovorene cene otkupa, a u ekstremnim slučajevima i odbijanje otkupa roda. Zbog toga su sve faze uzgoja – od izbora sorte, razmaka semena i upravljanja usevima sve do desikacije i skladištenja – prilagođene cilju postizanja visokog prinosa čiji će kvalitet zadovoljiti tržišne standarde kvaliteta.
Krajnjem korisniku pre svega je važan kvalitet krtole – konkretnije, izgled i kulinarski kvalitet. To uvelike zavisi od sorte, ali i o načinu uzgoja krompira.
Kad je reč o jestivom krompiru, potrebno je da krtole budu ujednačenog oblika i veličine (45 -85 mm) kao i čistih pokožica, bez ikakvih mrlja ili bolesti.
Valja voditi računa i o sadržaju suve materije (SM), jer su krtole u kojima je SM iznad 18-20% više podložne modricama i mogu se raspasti prilikom kuvanja.
Jestivi krompir sve češće se prodaje u pakovanjima raznih težina. Manje kvalitetne sorte se prodaju u rinfuzi ili u diskontnim pakovanjima.
Krompir za preradu treba biti ujednačenog oblika i standardizovane veličine i kvaliteta.
Za pomfrit i čips potrebno je da u krompiru bude veći sadržaj suve materije, kako bi se prženjem postigla dobra boja. Prerađivači za postizanje ujednačene boje prilikom prženja koriste standardizovane skale boja.
Svojevremeno se u ugovorima definisalo da udeo SM mora biti najmanje 18%, a današnji industrijski standardi određuju da krompir mora da ima udeo suve materije između 20% i 25%.
Potrebno je i da udeo nekih vrsta šećera (pogotovo reducirajućih šećera) bude nizak, inače će pomfrit ili čips u obradi dobiti smeđu boju. U ugovorima se u pravilu definiše raspon prihvatljivog udela reducirajućih šećera.
Prerađivači po pravilu traže da se ugovorno definišu penali zbog gubitaka do kojih dolazi zbog mrlja, modrica, štete od parazita, pozelenjivanja, napuknuća nastalih prilikom rasta itd. Standardni maksimum u ugovorima je 5% od ukupne težine.
Krompir je jedan od najvažnijih izvora skroba na svetu. Vrlo je važan izbor sorte. U Nemačkoj i nekim drugim zemljama propisano je da krompir mora da ima udeo skroba veći od 13%. Što je veći udio akroba, manje se gubi. Krtole krompira sadrže širok raspon veličina granula skroba (10-100 mm prema 5-40 mm u žitaricama), kao i visok udeo sadržaja fosfata. Kvalitet skroba utiče na svojstva pasti, pogotovo na viskoznost.
Visina prinosa i kvalitet roda u velikoj meri zavise od kvaliteta semena. Kako bi uzgajivači mogli da imaju poverenje u kvalitet semena koje kupuju, neke države su za proizvodnju semena uvele sisteme klasifikacije (npr. The Seed Potato Classification Scheme u Velikoj Britaniji).
Krompiri koji se uzgajaju za seme trebalo bi da imaju ujednačeno male, dobro oblikovane krtole, u rasponu promera 30-55 mm. U slučaju kada se koriste rezani delovi krtole, treba primeniti fungicide kako bi se smanjila izloženost bolestima.
Konačno, sve faze uzgoja – od izbora sorte, razmaka semena i upravljanja useva do desikacije i skladištenja – prilagođene su cilju postizanja visokog prinosa čiji će kvalitet zadovoljiti tržišne standarde kvaliteta.