Na količinu prinosa kukuruza može uticati velik broj faktora, a uzgajivač nad mnogima može imati kontrolu, u zavinosti od klimatskih uslova i vrste tla. Precizno uravnotežen program ishrane od ključne je važnosti za ostvarivanje maksimalnog prinosa.
Na prinos kukuruza u zrnu utiču ista hraniva kao i kod silažnog kukuruza, ali ta dva tipa razlikuju se u iznošenju hraniva, pa to treba imati na umu prilikom planiranja ishrane sledećih useva.
Azot je veoma važan za ostvarivanje visokih prinosa kukuruza. Pospešuje rast i razvoj, i on treba da stalno bude dostupan biljkama. Važan je za izgradnju i održavanje zelenog biljnog pokrova, maksimiziranje fotosintetske asimilacije kao i na kraju za maksimiziranje prinosa kukuruza u zrnu. Jednako je važan i sumpor, bez koga azot ne može da bude efikasno iskorišćen.
Azot je ključan za rast biljaka, kao jedna od gradivnih jedinica proteina. Najviši prinosi kukuruza u zrnu ostvaruju se uz primenu azota u rasponu između 200 i 250 kg/ha. Količine moraju biti dovoljno velike za postizanje maksimalnog rasta biljaka. Nedostatak azota prouzrokovaće kraće klipove s manjim brojem zrna.
Grafikon: Uticaj količine primenjenog azota na prinos kukuruza u zrnu
Grafikon: Uticaj sumpora i azota na prinos kukuruza u zrnu
Fosfor je prije svega važan za razvoj korena i dobro zasnivanje useva. Zasnivanje useva zasađenih u hladnom ili vlažnom tlu često je usporeno, a fosfor je često ograničavajući faktor. Slično je i kod suvog tla, u kome je dostupnost fosfora takođe ograničena.
Istraživanja u tlu s niskim indeksom P pokazala su kako primena P2O5 u količini do 150 kg/ha donosi povećanje prinosa. Međutim, čak i za tla s visokim indeksom P potrebna je startna primena P2O5 – oko 20 kg/ha - kako bi se postigao povećani prinos.
Grafikon: Uticaj fosfora na prinos kukuruza u zrnu
Folijarna primena fosfora najbolji je način za nadoknađivanje nedostatka hraniva u ranoj fazi, a pomoći će i poboljšanom razvoju korenskog sastava za podršku kasnijem rastu.
Istraživanja su pokazala da biljke kukuruza koje rastu u hladnom i/ili kiselom tlu s manjkom fosfora koriste dvostruko više površinski primenjenog fosfora od kontrolnih biljaka u kojima nema nedostatka hraniva; znatno više fosfora je premešteno iz listova, pre svega u korene, čime se maksimalno pojačava rani razvoj korena.
Poput azota, i kalijum pojačava razvoj useva, pa je rastućim biljkama potreban u velikim količinama. Primena kalijuma treba biti uravnotežena s primenom azota. Dobro odmerena prihrana kalijumom znatno će da smanji štete od mraza i poleganje. Kalijum je posebno važan za zatvaranje stoma, a nedostatak tog hraniva rezultira gubitkom vode u biljci.
Grafikon: Uticaj kalijuma na prinos i kvalitet zrna
Magnezijum je središnja komponenta molekula hlorofila, povezan s četiri atoma azota pirolskih prstenova. Nivo magnezijuma zato je važan radi održavanja zelenog biljnog pokrova.
Pored zelenila biljnog pokrova, važno je i održavanje njegove strukture i arhitekture, kako bi biljke najefikasnije primale svetlost i pretvarale je u prinos.
Grafikon: Uticaj magnezijuma na prinos kukuruza u zrnu
Dobro uravnotežen program ishrane biljaka od ključne je važnosti za postizanje maksimalnog prinosa. Sva mikrohraniva su neophodna, a manjak bilo kojeg mikrohraniva može da ograniči razvojne procese i na kraju smanji prinos kukuruza.
Bor ima funkciju u procesima izduživanja ćelija i razvoja polenskih kanala, dakle direktno utiče na broj zrna. Nedostatak bora može da prouzrokuje smanjeni broj zrna, odnosno klipove kojima nedostaju zrna. Folijarna primena bora - ili primena u tlu – za vreme produžnog rasta stabljika doprineće povećanju prinosa kukuruza u zrnu.
Grafikon: Uticaj folijarnog bora na prinos kukuruza u zrnu
Biljke kukuruza osetljive su na nedostatak bakra, a najveća potreba za tim elementom je u fazi generativnog rasta. U poređenju s drugim mikrohranivima, bakar je potreban biljkama u srazmerno malim količinama, a iznošenje u žetvi vrlo je malo.
Grafikon: Uticaj predsetvenog tretmana bakrom na prinos kukuruza u zrnu
Mangan direktno utiče na razvoj i rast biljaka. Učestvuje u proizvodnji hlorofila i fotosintezi, kao i kao katalizator u brojnim procesima rasta unutar biljke, uključujući metabolizam i sintezu proteina. Mangan se najviše akumulira u listovima i stabljikama – više od svakog drugog mikrohraniva. Apsorpcija je postupna, posebno u vreme vegetativnog rasta. Može se primeniti folijarno ili u tlu.
Grafikon: Uticaj mangana na prinos kukuruza u zrnu
Cink je važan za održavanje fotosintetske aktivnosti.
Grafikon: Uticaj folijarnog cinka na prinos kukuruza u zrnu