Grafikon: Utiecaj ishrane na prinos silažnog kukuruza
Na količinu prinosa silažnog kukuruza može da utiče veliki broj faktora, a uzgajivač nad mnogima može da ima kontrolu, u zavisnosti od klimatskih uslova i vrste tla. Precizno uravnotežen program ishrane od ključne je važnosti za ostvarivanje maksimalnog prinosa.
Na prinos silažnog kukuruza utiču ista hraniva kao i kod kukuruza za zrno, ali ta dva tipa razlikuju se u iznošenju hraniva, pa to treba imati na umu prilikom planiranja ishrane tih useva.
Vodič za primenu hraniva
Azot je veoma važan za ostvarivanje visokih prinosa silažnog kukuruza. Pospešuje rast i razvoj, i trebalo bi da stalno bude dostupan biljkama. Važan je za izgradnju i održavanje zelenog biljnog pokrova, maksimiziranje fotosintetske asimilacije i konačno za maksimiziranje prinosa silažnog kukuruza.
Grafikon: Uticaj azota na prinos i proteinski sadržaj silažnog kukuruza
Fosfor je pre svega važan za razvoj korena i dobro zasnivanje useva. Zasnivanje useva zasađenih u hladnom ili vlažnom tlu često je usporeno, a fosfor je često ograničavajući faktor. Slično je i kod suvog tla, u kojem je dostupnost fosfora takođe ograničena.
Grafikon: Uticaj fosfora na prinos silažnog kukuruza
Folijarna primena fosfora najbolji je način za nadoknađivanje nedostatka hraniva u ranoj fazi, a pomoći će i poboljšanom razvoju korenskog sastava za podršku kasnijem rastu.
Istraživanja su pokazala da biljke kukuruza koje rastu u hladnom i/ili kiselom tlu s manjkom fosfora koriste dvostruko više površinski primenjenog fosfora od kontrolnih biljaka u kojima nema nedostatka hraniva; znatno više fosfora je premešteno iz listova, pre svega u koren, čime se maksimalno pojačava rani razvoj korena.
Poput azota, i kalijum pojačava razvoj useva, pa je rastućim biljkama potreban u velikim količinama. Primena kalijuma trebalo bi da bude uravnotežena s primenom azota. Dobro odmerena prihrana kalijumom znatno će smanjiti štete od mraza i poleganje. Kalijum je posebno važan za zatvaranje stoma, a nedostatak tog hraniva rezultira gubitkom vode u biljci.
Grafikon: Uticaj kalijuma na prinos silažnog kukuruza
Iznošenje kalijuma kod silažnog kukuruza znatno je veće nego kod kukuruza u zrnu, i taj podatak treba imati na umu pri planiranju potreba za đubrivom za naredne useve.
Manjak bilo kog mikrohraniva može da ograniči razvojne procese i na samom kraju smanji prinos kukuruza.
Mangan i gvožđe povećavaju fotosintetsku aktivnost i održavaju stabilan rast, tako stvarajući uslove za visok nivo prinosa. Kalcijum osigurava čvrstoću biljaka, štiteći stvaranje korena, listova i stabljika. Bor je potreban za razvoj polenskih kanala i stvaranje dobrog zrna. Cink je važan za fotosintetsku aktivnost.
Grafikon: Uticaj mangana na prinos silažnog kukuruza
Mangan direktno utiče na razvoj i rast biljaka. Učestvuje u proizvodnji hlorofila i fotosintezi, i kao katalizator u brojnim procesima rasta unutar biljke, uključujući metabolizam i sintezu proteina.
Grafikon: Uticaj gvožđa na prinos silažnog kukuruza
Nedostatak gvožđa nepripada ozbiljnijim problemima za biljke kukuruza. U slučajevima kad je utvrđen nedostatak, dokazano je da se prinos povećava folijarnom primenom gvožđa, pogotovo u kasnijoj fazi rasta listova i ranoj fazi produžnog rasta stabljika. Gvožđe je, kao sastavni deo enzima i proteina, važno za metabolizam biljaka, a u radovima nitratne reduktaze deluje u redukciji nitrata u amonijak i konačno u aminokiseline.
Grafikon: Uticaj folijarnog bora na prinos silažnog kukuruza
Grafikon: Uticaj cinka na prinos silažnog kukuruza