Kako uljanu repicu održati zdravom

Veliki je broj simptoma koji se manifestuju kao posledica nedovoljne dostupnosti hraniva. Nezdravi usevi imaće slabije odbrambene mehanizme i smanjenu otpornost na gljivice, insekte i abiotički stres, što će uticati na rast i kvalitet useva. Uljana repica deli mnoge bolesti i štetočine s drugim sortama iz porodice krstašica.

Sumpor ojačava prirodne obrambene mehanizme

Sumpor utiče na količinu proteina, kao i na njihov kvalitet, kroz sintezu aminokiselina koje ga sadrže, cisteina i metionina; dok su aminokiseline preteče koenzima i glukozinolata. Potonji su esencijalni zbog toga što pridonose otpornosti uljane repice na bolesti i parazite, no svakako treba imati na umu da u slučaju prevelike koncentracije glukozinolata pogača uljane repice neće biti prikladna za prehranu monogastričnih životinja. U modernim “00” kultivarskom sadržaju glukozinolata u semenu iznosi između 8 i 15 μmol/g.

Patogeni uvek mogu biti pretnja usevima uljane repice, ali to se može reducirati tako da plodored ne bude previše uzak. Stopa infestacije osetno se smanjuje s rotacijama od 3 (33%) do 6 (17%) godina.

Đubriva s kalcijumom pomažu u suzbijanju kupusne kile

Uljanu repicu sve više pogađa kupusna kila, a problem se pojačava u slučaju uskog plodoreda. Na vrućem i suvom vremenu biljke mogu da uvenu, jako zakržljaju pa čak i da odumru.

Kupusnu kilu uzrokuju gljivice u tlu, a pogađa sve vrste krstašica. Gljivice ulaze u tkivo korena, izazivajući abnormalni rast zaraženih delova. Zaraženo tkivo značajno ograničava rast a može i da otpusti spore koje se mogu preneti na druga polja.

Spore ostaju u tlu i više od deset godina, tako da mogu da zaraze i useve uljane repice u budućim izmenama. Za taj problem postoje fungicidi, međutim, imaju ograničeno delovanje i mogu se nabaviti u malom broju zemalja. Ni otporne sorte ne mogu da se odupru svim vrstama kupusne kile.

Integrisani program kontrole kvalteta tla, s korišćenjem đubriva s bazom kalcijuma i dodavanjem kreča u tle kako bi se održala pH vrednost iznad 7,2, pomoći će u suzbijanju tog patogena.

Preporučene metode za minimiziranje opasnosti od kupusne kile su: dobra rotacija (svakih 7 godina) između useva krstašica (uljana repica i povrtne kupusnjače); prakse koje svode na minimum mogućnost širenja infestacije tla; dobra drenaža; kontrola svih korova iz obitelji krstašica.

Prevelika količina azota pogoduje razvoju bele truleži

Bela trulež jedna je od najštetnijih bolesti uljane repice. Njena jačina varira iz godine u godinu, zavisno od vremenskih prilika, ali i regija, a ponekad je različita i od jednog do drugog polja. S povećanjem uzgoja uljane repice bela trulež postaje sve ozbiljniji problem. Razlog za njenu pojavu može biti prebliska rotacija, i/ili prevelika gustoća biljnog pokrova. Takođe, beloj truleži pogoduju uslovi visoke vlažnosti.

Infestacija belom truleži događa se u vreme cvetanja uljane repice. Gljivica je u tlu, i ima širok spektar “domaćina”, uključujući više od 75 porodica biljaka širokog lista. Bela trulež uzrokuje prerano sazrevanje i poleganje useva, dovodeći do smanjenja prinosa.

Preterano đubrenje azotom proizvešće stvaranje raskošnog i vlažnog biljnog pokrova koji je pogodan za belu trulež. Neophodno je napraviti analizu tla kako bi se utvrdilo stanje hraniva, i shodno tome primeniti isključivo potrebnu količinu azotnog đubriva.